Човек измишља електричну сијалицу која се 'никада не топи', али компаније одбијају да је пласирају на тржиште

Фокус против програмиране застарелости који наилази на препреке због отпора великих компанија

Случај који изгледа симптоматично у свету у којем живимо је случај Бенито Муроса, каталонског изумитеља који је створио електричну сијалицу која "јасно" може да траје годинама и годинама без топљења. Мурос, који управо предлаже одрживи модел економије, који иде у супротност са конзумеризмом и програмираном застарелошћу, недавно се појавио у свим најзначајнијим шпанским медијима који су представили његов случај и тврдећи да ниједна компанија није желела да пласира свој производ.

Овим настоји да промени своју срећу, јер се годинама суочио са многим препрекама за јавно објављивање свог дела. Нека компанија је заинтересована, али само ако Мурос испоручи више од 50%, а он тада не може да контролише одлуке компаније - што би могло бити у супротности са "фер и подржавајућим" развојем који представља. Поред тога, према каталонском изумитељу, примио је претње које га позивају да одбаци свој проналазак.

Проблем је, објашњава он, у томе што он нема средства за велику израду ових сијалица или сијалица и зато су му потребне инвестиције. Мурос је идеју за свој проналазак пронашао на путовању у Сједињене Државе када је посетио Ливерморе Парк, у коме је била сијалица која је, очигледно, горјела деценијама.

Његов производ кошта око 25 евра, израђен је од чистог алуминијума, троши мање енергије и може трајати око 85 хиљада сати, за разлику од сијалица доступних на тржишту, од којих само 16% прелази 10 хиљада сати и С временом полуживота од 2.000 сати, према сопственим подацима.

85 хиљада сати износи око 10 година, али то је само просек, па би у теорији могли да имате фокус који траје више од 10 година. Мурос објашњава да је претрпео кампању размаза због интереса великих компанија које су биле угрожене.

Мурос такође председава Фенисс фондацијом, која тежи да буде "Амазонка без заказане застарелости". Одлична идеја, само што остаје да се види ако успе да се пусти, а да га монополне компаније не ослободе или спрече.